Indijanski mitovi - Narod Jokut

Indijanski mitovi - Narod Jokut


Orao i Vrana

Dugo je Zemljom vladala velika voda; to je bilo davno. Dok je sve bilo ispod vode, nije bilo živih stvorenja. Onda se jednog dana iznad nepregledne vode i ispod nedostižnog Sunca pojavio Orao na čijim je leđima stajala crna Vrana. Orao je kružio i kružio, sve dok nije pronašao Veliki panj. Tu je sleteo da se odmori. Vrana je sišla sa Orlovih leđa i stala da gleda unaokolo. I Orao je posmatrao duboku, beskrajnu sivkastozelenu vodu. Nebo je bilo blistavo plavo; preko njega je bilo prevučeno svega nekoliko dugih oblaka. Orao i Vrana su bili spokojni.

Želja za zemljom

Ispod vode su videli male ribe, koje bi povremeno iskočile igrajući se. Orao i Vrana bi uhvatili poneku ribicu s vremena na vreme da utole glad. Igrali su se tako, nošeni lakim povetarcem vremena pre svih sećanja. Leteli su daleko i visoko. Leteli su danima, a odmarali se noćima. I uvek su se vraćali na onaj isti panj. Ali nisu videli ni leteća stvorenja ni zemlju.
- Kako da smislimo način da napravimo zemlju? - upita Orao Vranu.
Znali su da ne mogu da zarone dovoljno duboko da bi došli do blata, a da ribe ne mogu poslužiti samo za hranu. Dugo su Orao i Vrana kružili iznad beskrajne vode, razmišljajući o načinu na koji bi napravili zemlju.

Iz daleke dubine

Jednog jutra ih iznenadi bućkanje vode oko panja. Ugledali su Patku, koja je spokojno plivala. Zaronila bi i ne bi je bilo neko vreme, a onda bi se pojavila sa ribama i blatom u kljunu. Vrana i Orao se pogledaše. Može li patka doneti dovoljno blata da od njega naprave zemlju, kopno? Kako da joj objasne šta žele od nje?
Orao se doseti: loviće ribu umesto patke i ostavljaće joj je pored panja. Tako će ona znati da oni žele blato. Patka nauči ubrzo šta Orao i Vrana žele od nje i rado je donosila pun kljun blata da bi u zamenu dobila svetlucavu i ukusnu ribu. Orao bi uzimao blato i pravio gomilu na svojoj strani panja, a Vrana bi isto to činila na svojoj strani. Patka je stalno ronila i zato je bila uvek gladna. Malo po malo, gomila blata je bila sve veća.
- Patka nam pomaže da napravimo novi svet. Podelićemo ga s njom - reče Vrana Orlu.

Prevara

Gomila blata je rasla, a voda se polako smanjivala. No, oni su još uvek tražili kopno. Orao jednom odlete daleko, u potrazi za zemljom, i ne bi ga do zalaska Sunca. Kad se vratio, primetio je da je Vrana u njegovom odsustvu stavljala više zemlje na svoju stranu. Orao se naljuti i odluči da od tada daje Patki po dve ribe kako bi mu ona donosila duplo više blata.
Uskoro se ukaza i tlo, ispod sve te vode. Orlova gomila je bila sve veća od Vranine, ali ona ne shvataše zašto. Patka je nastavila da donosi blato od kojeg su Orao i Vrana pravili dve strane novog sveta. Voda se jednog dana povuče tamo gde je i sada i Orlov i Vranin svet se osušiše. Vranin deo je sada bio veliki, ali i dalje mnogo manji od Orlovog. I tako će zauvek i ostati.