JUNG I JOGA - POJAM SIMBOLA

“Ko druge pozna, taj je mudar. Ko sebe pozna, taj je posvećen. Ko druge pobedi, snažan je. Ko sebe pobedi junak je. Ograničiti sebe je izobilje. Težiti spoljašnjem je volja. Ispuniti svoju sudbinu znači: Trajati kroz sva vremena. Umreti a prolaznost izbeći to je večnost”
Lao Ce

Biografija Karla Gustava Junga

Karl Gustav Jung rođen je 26.jula 1875. godine u Kesvilu, malom mestu u Švajcarskoj. Jungovi preci sa očeve strane su se bavili intelektualnim pozivima, a otac mu je bio protestanski sveštenik. Jung je pohađao gimnaziju. Želeo je da studira arheologiju, a zatim filologiju ali je ipak izabrao da studira medicinu na Bazelskom univerzitetu. Godine 1900 postaje asistent Eugena Blojlera u bolnici za mentalne bolesti. Odlučio se za specijalizaciju psihijatrije. U svojoj 27. godini je doktorirao, a u 30. je postao docent na Ciriškom univerzitetu. Godine 1903 se oženio Emom Rausenbah I iz tog braka su dobili petoro dece . Žena mu je bila i verna saradnica do kraja života. 1907. Godina je prekretnica u životu Junga, upoznaje Sigmunda Frojda u Beču. Njihov prvi razgovor čuven je po tome što je trajao trinaest sati. Obostrana fascinacija dva velikana biva okončana1912. godine usled sukoba kako na teorijskom tako i na ličnom planu. Jung neposredno posle toga osniva analitičku ili kompleksnu psihologiju. Jung je umro1961.godine u švajcarskom mestu Kisnahtu.

Šta su Simboli?

Simbol potiče od grčke reči koji u prevodu znači oznaka, obeležje, beleg. On može biti po svojoj formi predmet, slika nekog poznatog spoljašnjeg objekta koja upućuje na nešto drugo što je važno, apstraktno, nevidljivo, unutrašnje. Jung definiše simbol kao spoljašnju sliku unturašnje činjenice (arhetipovi i kolektivno nesvesno).
Simbol može biti neka poznata reč, čak i pokret, koja pored svog uobičajenog poznatog i očiglednog značenja ima još i neko više; nejasnije i dublje značnje jer upućuje na nešto nesumljivo postojeće i bitno ali nedovoljno određeno; skriveno od razuma i svesti.
Primećivali to ili ne ceo naš život je prepleten i protkan simbolima. Uz pomoć simbola komuniciramo. Pod uticajima simbola smo u snu kada se približavamo prelasku granice u naše nesvesno, ali i na javi, kroz simbole se trudimo da otkrijemo, definišemo i izrazimo sebe i gotovo uvek se javljaju kao nastavak onoga što pokušavamo da dokučimo kada reči nisu dovoljne. Simbol je neiscrpan i tajanstven. Mogli bi na neki način reći da simboli sadrže kompresovan sadržaj, kako kaže Jung "uobličene energije". Dakle simbol ima dinamičku dimenziju, vrši uticaj i na proces duhovnog razvoja.
Žarko Trebješanin u svom delu "Rečnik Jungovih pojmova i simbola" kaže: "Simboli koji dosežu do najdubljih slojeva nesvesnog uma, gde reči i pojmovi ne dopiru, izazivaju snažne emocije, dovode do oslobođenja od napetosti, razrešavaju konflikte, te imaju blagotvorno, lekovito dejstvo na psihu.
Savremene psihoterapije koriste simbole kao sredstva za prevazilaženje psihičkog rascepa i prevladavanja neurotičkih sukoba, odnosno za povezivanje svesnog ja sa Sopstvom i za ubrzanje procesa ozdravljenja."
Ocelotvorenje je zapravo proces individuacije, to je ostvarenje celog čoveka. Ono se postiže arhetipskim slikama i simbolima a to mogu biti simboli kruga, ili i četvorougla sa centralnom tačkom takozvanom mandalom ili osobe koje su ostvarile ceo svoj život kao što su Buda, Isus.
Jung o simbolima kaže: " Na najbolji mogući način izražavaju ono nepoznato i predstavljaju mostove podignute prema nevidljivim obalama.” (Psihološke rasprave)
Među mnogim definicijama simbola Mirče Elijade tvrdi sledeće: "Jedna od značajnih crta simbola je simultanost smislova koji otkriva".Vodeni ili lunarni simboli važe na svim nivoima. Simbolička misao može sažeti sve. Zagonetka i tajne same daju odgovor, ali u obliku simbola (Istorija religije).
Helmut Hark u "Leksikonu osnovnih jungovskih pojmova" kaže: "Simboli su "transformatori energije " psihičkog događanja i duševnog doživljanja čoveka". S obzirom da je simbol kao što smo već naglasili kompleksna tvorevina i formira se na osnovu svih psihičkih podataka, značajno je još reći da on nije ni racionalan ni iracionalan. On je bremenitu svojim značenjima, poseduje bogatstvo slikovitosti i za njegovo razumevanje je potrebna i intuitivna spoznaja.

Simbol Mandale

Mandala potiče sa sanskrita i znači krug, ono što okružuje. Još je nazivaju i magijski krug. To je simbolični dijagram, zamišljen ili prikazan, krug oko kvadrata sa simbolom u sredini, koji može biti figura. Karakterističan crtež mandale javlja se kroz sve kulture do danšnjih dana. "Magijski krug" nije isključivo vezan samo za Istok. Ima ih i u drugim kulturama u obliku cveća, točka ili krsta. Činjenica je da su mandale Istoka najlepše, posebno mandale tibetanskog budizma.
Mandala u klasičnom smisl upredstavlja"geometrijsku projekciju" sveta. Takođe se naziva i mago mundi, ono čime je ograđen sveti prostor, ulazak u sveto središte. Predstavlja kosmičku inteligenciju, integracija. Predstavlja jedinstvo makrokosmosa i mikrokosmosa. Mandala predstavalja svemirski duh i obrednije, dijagramski oblik puruše. Središte mandale predstavlja sunčeva ili nebeska vrata, sredstvo koje omogućava pristup nebeskom. Kvalitativno se smatra duhoma u svom kvantitativnom značenju predstavlja samopostojanje. Mandala je instrument za vizuelizaciju i služi za meditaciju, hodočašće duše. Osnovu mandale čini osam puta osam kvadrata, poredak nebeskog sveta uspostavljen na zemlji. Može biti i devet puta devet kvadrata koji vode u svemir i ograđuju ga.
Mandala se još zbog harmonije svojih delova smatra pandanom metafizičkoj ideji o unusmundus (Jung, MysteriumConiuctionis I-II ).
Jung je oko 25 godina pisao o istočnjačkim učenjima,o jogi, meditaciji, zen budizmu, alhemijii komentarisao ih i posmatrao sa kurturološkog aspekta ali i civilizacijskog i filozofskog, s tim što je akcenat stavljan na psihološko tumačenje. Jung je bio pionir u svojim nastojanjima jer nijedan psiholog tog doba nije imao njegovo vizionarstvo i možda ga je upravo zbog takvog pristupa jedan deo kolega smatrao mistikom. Jung je do otkrića sa mandalom došao po izlasku iz psihičke krize, istrazivao je arhetipske sadržaje kolektivnog nesvesnog i otkrio da neprestano crta mali kružni crtež koji je predstavljao izraz njegovog psihološkog stanja. I tako je došao do spoznaje mandale koja je simbol celine koji se širi od središta. Jung je trinaest godina držao u tajnosti otkriće o simbolici mandale, dok se potpuno nije uverio da ovaj simbol nastaje spontano, i u snovima i u fantazijama.
Konkretno istraživanje pojma mandale donelo je Jungu lakše razumevanje svojih pacijenta u procesu individuacije, naročito kod šizofreničara. Mandala pomaže koumunikaciju svesnog i nesvesnog.
Mandale srećemo u mnogim obličjima, u slikarstvu, religiji, arhitekturi. To se može videti na rozetama na prozorima katedrala. Zapravo je reč o jastvu koje je preneseno na kosmičku dimenziju.
U arhitekturi često mandala pojavljuje u tlocrtu temelja kako u crkvenim građevinama tako i u svetovnim. Jedno do prvih svedočenja je iPlutarhov opis gradnje Rima. Romul je doveo etrurske graditelje i izgradnja grada počela je čitavim nizom ceremonija i prinošenja žrtava. Ali stariopis Rima govori o urbs quadrata. Četvrtasti grad. Zahvaljujući mandali u svom tlocrtu stanovnici grada su se izdigli iznad svetovnih okvira. Sve građevine koje su nastale sa mandalom u svom tlocrtu imaju projekciju arhetipske slike iz unutrašnjosti nesvesnog ka spoljašnjem svetu. Jung naravno kaže da je projekcija ovakvih sadržaja u arhitekturi ipak nesvestan proces.
Na hrišćanskim freskama Hristje predstavljen sa oreolom oko glave, tako da i to možemo posmatrati kao jedan od oblika mandale.
Mandala ima omeđano središte i nosi fokus na centar tj. na Sopstvo. Budističke i tibetanske mandale sa okruglim lotosima koji sadrže četvrtasto sveto zdanje sa četiri kapije u čijem se centru nalazi Buda su sredstvo za kontemplaciju i podpomažu jogju da preobrazi svoju svestu božansku. Vršenjem koncentracije na mandalu praktikant istražuje granice svog nesvesnog uma u kome je moguća asimilacija suprotnosti i nova integracija.
Mandala predstavalja i zaštićeni prostor, čime se onaj koji ju je nacrtao štiti od zlih sila, arhaična ideja koja je zasnovana na folkloru. Ona štiti do raspadanja, dezorjentacije, haosa i stihije.
Za razliku od duhovnih aspiranata koji mandalu već koriste kao sredstvo za meditaciju kod običnog čoveka slikanje mandale predstavlja pokušaj samoizlečenja kome nesvesno i spontano teži. Jung je imao pacijentkinju koja je nacrtala spontano čitavu seriju mandala i koje su plenile svojom lepotom. One se takođe mogu javiti i kroz snove da bi se odbranila psihička celovitost i očuvala unutrašnja ravnoteža.

Simbol Jantre

Između jantre i mandale nema strogo podvučenih granica osim što je ona dijagram sa geometrijskim oblikom dak je mandala ipak stilizovanija i bogatija u slikovnom izrazu. Jantra se sastoji od kvadrata, krugova, trougla, lotosovih latica i ima tačku u sredini. U osnovnom tradicionalnom smislu jantru čine ukršteni trouglovi, konkretno Šri jantra ima pet trouglova sa vrhom nadole i četri sa vrhom nagore. Trouglovi sa vrhom nadole predstavljaju žensku energiju Šakti . Trouglovi okrenuti nagore predstavljaju muški princip ili Šivu. U središtu jantre se nalazi tačka, bindu. To je praizvor, simbol savršenstva, Brahman.

Simbol Kvadrata

Kvadrat simbolizuje zemlju , profani svet i kao takav je vezan za ženski princip. Kao geometrijsko telo predstavlja savršenu srazmeru pa je simbol lepote, stabilnosti, nepromenljivosti. Predstavlja integraciju.To je bog manifestovan u stvaranju.
Kvadrat takođe predstavlja ograničenost, ali i mistično sjedinjenje četiri elementa. U njemu je sadržana i kvadratura kruga i krugovanje kvadrata, večita težnja u alhemiji da se krug pretvori u kvadrat jednake površine.
U hinduističkoj tradiciji ima istaknuto mesto među simbolima i on je arhetip reda u Svemiru, savršena mera za čoveka.
Kvadrat je poslužio i kao osnova za gradnju hrama, oblik koji je utemeljen na savršenstvu. Puruša.
On je projekcija unutrašnjosti i ograđenog prostora. U alhemiji po Jungu kvadrat je simbol sveukupnosti i traganje za kvadraturom kruga predstavalja pokušaj mirenja suprotnosti. Jung u svojim obimnim istraživanjima ukazuje da u mitologiji, religiji, filozofiji, umetnosti kvadrat, kao i mandala i krst predstavljaju stari simbol arhetipa i savršene harmonije.
Kada se kroz snove i vizije javlja, predstavlja znak da se osoba kreće u procesu individuacije u dobrom smeru, ili u psihoterapiji da se duševni život približava celovitosti. U umetnosti se često kao motiv javlja kvadrat ili pravougaonik . To se naročito vidi u savremenoj umetnosti. SlikarPit Mondrian pravio je kompozicije sa kvadratima u uređenu sredinu.
Kvadrat je simbol materije povezane sa zemljom. U našem vremenu iščezava veza dve forme i postaje slučajna ili vrlo slaba. Tu prepoznajemo čoveka pozicionranog u 21. veku gde se duša može otkinuti od svojih korena i preti joj stanje entropije... Taj jaz je sve veći i postaje nepremostiv.

Simbol Krug

Krug predstavlja celovitost. Prvobitno savršenstvo. Predstavlja beskonačnost, večnost. Krug nema početka i nema kraja. Može ukazivati i na ponavljanje. U zenu prazan krug ukazuje na prosvećenost.
U budističkoj tradiciji krug je kolo postojanja i sadrži sve što je u pojavnom svetu. U hinduističkoj tradiciji plameni simbol Prakriti, one što razvija, proizvodi i rađa. Krug sa kvadratom u sredštu predstavlja sjedinjenje neba i zemlje. Krug je simbol psihe. Simbol kruga u savremenom vremenu naročito posle drugog svetskog rata nosi priče i glasine o letećim objektima u poznatijih kao NLO kao projekciju psihičkih sadržaja čiji je simbol u svim vremenima bio krug. Da li kroz snove, svesno ili nesvesno to je pokušaj da se pomoću simbola kruga zaleče svi rascepi i destrukcije koje nam donosi novo apokaliptično doba.

Simbol Trougla

Jednokraki trougao predstavlja simbol dovršenosti. Kada su trouglovi okrenuti nagore on je solaran, ima značenje života, vatre, toplote, muški princip , svet duha. On takođe predstavlja trojstvo ljubavi istine i mudrosti. Nadole okrenuti trougao je lunaran, ženski princip , označava svet prirode i simbolizuje telo, veliku majku. Isprepletana tri trougla predstavljaju neraskidivo jedinstvo svete Trojice. Šestokraka zvezda koja je takođe spojena od trouglova portazumeva princip „Što je gore to je i dole". Jedinstvo suprotnosti. U alhemiji dva trougla predstavljaju esenciju i supstancu, forma i materija, duh i duša.

Kolektivno Nesvesno

Nesumljivo da je jedno od najvećih Jungovih otkrića upravo kolektivno nesvesno i tu možemo pridružiti i spoznaju o arhetipovima.Kolektivno nesvesno je najstariji i najmoćniji sistem celokupne psihe . To je duhovna riznica nasleđena od predaka , smeštena u određen način čovekovog doživljaja i reagovanja na okolinu. Tu spadaju mitološke veze i motivi , slike koje u svakom momentu mogu biti bez istorijske tradicije ili migracije. Kako iz svesnog psihičkog sadržaja i aktivnosti proističu proizvodi tako i iz nesvesnog nastaju produkti poput fantazija ili snova. Razlikujemo lično nesvesno i kolektivno nesvesno.
Kolektivno nesvesno su najdublji i najmračniji delovi ljudske psihe. Tu su iskustva hiljade generacije unazad. Kolektivno nesvesno je lekovito i značajno ali može bito opasno, nekad tragično pa i užasavajuće. Osnovna jedinica nesvesnog jesu arhetipovi. Kolektivno nesvesno je utisnuto u vidu tragova u strukturu mozga, i ono određuje naše opažanje, osećanje i podpomaže adaptaciju na svet u kome treba živeti. Jung kaže da mala beba kada se rodi nije tabula rasa , dakle sada na scenu stupaju instikti i arhetipovi koji podpomažu proces asimilacije. Kada dolazi do buđenja kolektivnog nesvesnog uvek se nosimo sa nekim čudnim osećajem , kao da nas je obuzela neka atipična sila. To su ti momenti kada se iskustvo celog čovečanstva pretvorilo i pretočilo u nama shvatljivu informaciju.
Joga u pogledu nasleđa u vidu kolektivno nesvesnog deli mišljenje sa Jungom. Kauzalno telo je zapis svih iskustava koje nosimo. Karana Šarira. Posle smrti ostaju naše impresije koje se sele u druge živote. Naša individualnost se ugasila i ne ravna se više sa statusom; od svega ostaju iskustva koja su pothranjena u uzročnom telu-karana šarira. Karana ili kauzalna dimenzija je ono što odgovara nesvesnom umu i sadrži: Sušupi, to je stanje dubokog sna, kosmičke kolektivne samskare i memoriju. Dakle, svako iskustvo, pojedinačno ili grupno zapisano je u kauzalnoj svesti.
Arhetip je Jung uobličio nakon dugogodišnjeg iskustva na polju psihologije sna i mitologije. Arhetipovi stoje u neposrednoj blizini instikta. Često su Junga pitali kako i odakle vode poreklo arhetipovi. To su na neki način koncentrisana iskustva, naslage iskustava kroz čovečanstvo koje se stalno ponavlja. Arhetipovi se manifestuju u bajkama, religiji, raznim učenjima. Mogu se pojaviti i u snovima, vizijama i tada se javljaju u individualnom vidu. Jung veliku pažnju poklanja arhetipu sopstva jer ga smatra središtem celokupne svesne i nesvesne ličnosti a ispoljava se kroz drevne mitološke simbole kao što su mandala, cvet, kamen...Čovek današnjice je potpuno dezorjentisan i jungova učenja poput simbola i kolektivnog nesvesnog nude mu mogućnost povezivanja sa sopstvenim indetitetom.
Nije slučajno što se u vremenu duhovne oskudice javlja simbol mandale koja je svršeni kosmički, duhovni i psihički red. Pravi se veliko čišćenje i unosi se mir i spokoj.
Sve veći gubitak čoveka sa svojim unutašnjim svetom dovodi do haosa, i uteha jeste da se tada javljaju arhetipovi kolektivnog nesvesnog koji će pomoći pojedincu pa i drištvu da se premosti nastali jaz, dok pokidano mesto u nama ne zaceli. Jer, zaista simboli moćno govore svuda oko nas, potrebno je samo malo pažljivije posmatrati šta nam se to na putu nalazi. I konačno oslušnuti šta nam simboli poručuju.

Bibliografija

l. Ilustrovana enciklopedija tradicionalnih simbola-Dž. K. Kuper
2. Čovek i njegovi simboli -Karl Gustav Jung
3. Leksikon osnovnih jungovskih pojmova- Hermut Hark
4. Rečnik Jungovih pojmova i simbola-Žarko Trebješanin
5. Jungova mapa duše- Marej Stajn
6. Kulture istoka , Časopis za književnost i umetnost Istoka filosofiju